Razotkrivanje .

Ponekad mi dođu trenuci kada od tako jednostavne i, na kraju krajeva, sretne teme, moje misli odlutaju u prazno, mračno, nedokučivo .

'Tko sam ja zapravo ? Što sam ?' – zapitam se …

Najčešće se to dogodi kad se zateknem sa žiletom, šestarom ili zihericom u ruci . 

'Vrijedi li ?' … Tada sama sebe zapitam, kao da sam dvije osobe – 'Vrijedi li što ?'
'To … Sve . Samoozljeđivanje, muka, čežnja, briga, strah ... Život općenito ?'

Tada se zateknem u neznanju … Neznanju onoga što govorim, što radim, čega se bojim i u što sam donedavno bila sigurna . U neznanju same sebe . 

To me zapravo u zadnje odvlačilo od rezanja, ali ne potpuno dok nisam upoznala Elennu i savjetovala se s nekim osobama …
Zato ovim putem zahvaljujem Elenni (na svemu), Ivanu L. (na savjetima), Karlu V. (na nasmijavanju, haha), Dugi i Kecu (na onome 19. 5. i još stvari za koje znaju), Loreni V. i Ivi P. (na tome kaj uz njih zaboravim na sve) i još njih, znaju koji su . J

Prošlo je već 3 mjeseca i 10 dana otkad sam upoznala dečka za kojeg sam bila sigurna da za njega mogu učiniti SVE .
Šta da kažem ? Probali smo, u početku je išlo, no najednom, kako bi gotovo svi rekli, sam JA zaribala . Ne, nisam ja zaribala . To kaj se ja njemu nisam sviđala upravo onakva kakva jesam, ne znači da sam ja kriva . Nije išlo i kaj sad ? Life goes on, ne ? Onda sam upoznala Tomislava i nakon njega opet su počela sjećanja na dečka o kojem sam započela priču . Vratila sam se na početak; samoozljeđivanje, loše misli, strah, pad samopouzdanja i na kraju krajeva bed . Samo, stvar je u tome kaj mi je bilo previše stalo, a on to nije znal cijenit . Al ajde, prošlo me . Nije me više briga . Gotovo uopće . Možda malo, ali onako prijateljski .
Zbog toga ponekad mislim da sam čudna … Na neke osobe mislim više nego na samu sebe . Znači, moglo bi se reći ovako; ja bi mogla tonut, a osobama koje najviše volim dala bi madrac za spašavanje .

'Zašto nisam netko drugi ? Zašto nisam netko kome ide … Netko tko zna poštovati život i samog sebe . Da sam bar muško . Mislim da je njima lakše . Da sam muško, odrastala bi igrajući nogomet i slušajući muziku . Bila bi na kompjutoru duže vrijeme, a da mi mama ne prigovara, jer su muški drugačiji .'

Ponekad stanem pred ogledalo i kažem: 'Ja nisam loša osoba ! To kaj marim za druge, to kaj volim, to kaj želim bolje ne znači da sam loša osoba . Čak mislim da sam i predobra . Lako opraštam, uvijek vjerujem, ponekad i sumnjam, ali zbog straha za tu osobu … TO NIJE LOŠE, ljudi ne žele znat šta znači kad sam ja loša ili zla .'

… Zbog ljudi koji su me krivo procijenili i time mi neko vrijeme zagorčavali život s lažima i tračevima, mislila sam da sam čudovište, bila sam ukomirana stalno . Činilo mi se kao da to nikad neće proć, dok nisam upoznala jednu osobu . Zbog nje sam danas ovo kaj jesam, boli me ona stvar za izmete iz razreda (čast iznimkama) i ostale hejtere, drugačija sam i ponosim se time . DRUGAČIJA SAM I PONOSIM SE TIME !
Kak bi rekal Kurt Cobain: 'They hate me because I'm different from them, and I hate them because they're all the same .' :D

Previše sam zahvalna nekim osobama zbog kojih sam danas ovo kaj jesam, jer da nije njih još uvijek bi bila povučena čudakinja, koja ne zna odgovorit na uvrede, koju dira svaka loša riječ . Jebeno dobar osjećaj kad više nisam 'to', iliti 'ta', kad me boli kurac za priče i tračeve ostalih, kad ne da im ne znam uzvratit neku lošu riječ, već kad mi se ne da zamarat s njima, jer mi nisu ni do koljena . ;)
To sam čekala, ali ne znam zašto sam čekala . Mogla sam sama uzet stvar u svoje ruke i takva postat još kad je to sve počelo . Mogla sam, jel ? Da, mogla sam al bilo bi mi puno teže, jer je svima lakše kad imaju prijatelje . J

Znam da vi to znate, al reć ću vam to još jednom, ovim putem ;
Dobra sam s dosta vas koji niste u lijepim odnosima, i nemojte se ljutit ako jedan dan ne izađem van s jednim od vas, a drugi dan s drugim . NEMOJTE me tražit da biram (iako niste, bar još uvijek), molim vas, nemojte . Tko me traži da biram, nije mi pravi prijatelj .
Duga, Ivan mi je puno pomogal u nekim trenucima, ne mogu ti dokazat koliko, njegovi savjeti su promijenili svašta, pomagal mi je da shvatim neke stvari i zbog toga sam mu više nego zahvalna .
Ali, Ivan, i Duga je meni pomogla puno puta, pogotovo onda kad nisam imala nikoga i kad se pojavila ona i promijenila to, kad sam prestala bit čudakinja, koja ne zna odgovorit na uvrede, koju dira svaka loša riječ .

Drago mi je kaj vas imam, kaj ste mi pomogli da se razotkrijem, da saznam tko sam i koliko vrijedim, kaj mi još uvijek pomažete, kaj zaboravim na sve loše kad sam s vama vani i zbog još puno toga .
Nemate pojma koliko sam vam zahvalna . J 

Ps. da ne bi bilo da sam ju zaboravila, evo šećera na kraju . Zahvaljujem puno i svojoj mami, na svemu, doslovce svemu . Ona me odgojila kao dobru osobu, ali nažalost nije znala da sam u toliko zbunjenom stanju da ne znam da sam takva .

'Ponekad u životu krenemo krivim putem, ili pak ne krenemo nikako, ali uvijek su tu posebne osobe koje će ti pomoći da se ustaneš i kreneš dalje .'